Most na Đurđevića Tari

Piše: Miroslav Bronzić


Volim da se divim mostovima. To već negde rečena stvar. Neke, one Beogradske, sam već „opevao“ ali jedan od svih njih koje sam video je poseban – drugačiji, najlepši i najmoćniji…

Slavni i veličanstveni Most na Đurđevića Tari!

Ne sećam se da je ikada i jedna građevina u meni izazvala toliko ushućenja i oduševljenja. Trenutak kada sam se odnekud, iznenada i neočekivano našao na ovom mostu je jedan od onih za pamćenje tokom celog života. Bilo je to 2011. god. kada sam istraživao tzv. „novi“ crnogorski put ka moru a tu reportažu, pak, možete pročitati u članku „ViaBalkans ekspedicija Herceg Novi – Beograd“ objavljenom na portalu ViaBalkans.com.

 

3-tara
Sećam se da sam u nekom trenutku tog puta ugledao most, naizgled sasvim običan ali kada spazih da je neobično dug i visok i da „letim“ umesto da vozim. Uzviknuo sam „pa to ovo je ono…“ ne mogavši u trenutku izgovoriti šta mislim. Naravno, u pitanju je bio znameniti most preko kanjona reke Tare u mestu Đurđevića Tara.

tara-bridge

Kao što rekoh, osim što je velelepan, po svojoj konstrukciji grandiozan i veličanstven, on je i znamenit po svojoj sudbini i ulozi u istoriji.
Kako bih pojasnio prethodni pasus, izneću nekoliko činjenica a prva je da ovaj most premošćava jedan od dva najveća i najgrandijoznija kanjona na svetu – Kanjon reke Tare. Međutim, pošto tema ovog članka nije kanjon nego most, za informacije i činjenice o kanjonu Tare upućujem vas na ovaj, ranije napisan članak.

Dakle, samo mesto na kom se nalazi ga već čini nadasve interesantnim.

luk-mosta-na-tari
Kada je sagrađen, 1940. godine, Most na Đurđevića Tari držao je dva svetska rekorda od kojih jedan drži i danas. Njegov prvi (najveći), od ukupno pet betonskih lukova ima raspon od 116 metara a takvo nešto do tada nigde u svetu i nikada nije izvedeno.
Drugi svetski rekord vezan za ovaj most koji ni danas nije nadmašen (a zbog uznapredovale graditeljske tehnologije nikada neće ni biti) je izgradnja najveće drvene skele za potrebe izgradnje mosta čija izgradnja je koštala čak 40% ukupne cene izgradnje mosta!

33 tara
Osim ova dva svetska rekorda, most na Tari dugo je važio za najveći drumski most od armiranog betona u Evropi a svakako i za jedan od nekoliko najvećih i najlepših saobraćajnih objekata ove vrste u svetu.

Sledeći podatak koji posebno želim da istaknem je njegova visina. Most se nalazi tačno 172 metra iznad reke koju premošćuje. Upravo ovaj fakat utiče na onaj osećaj nalik kombinaciji uzbuđenja, adrenalinskog šoka i straha koji dominira vašim čulima dok stojite na mostu.

1908194_10153388883825549_1497757692523999360_n

Podatak o 170 metara visine dodatno veličaju podaci o dužini i širini mosta. Naime, most je dugačak „predugih“ 350 metara a širok tek toliko da se na njemu mogu mimoići automobil i autobus (dva autobusa teško ili nikako). Trotoari su široki po jedva pola metra.

Dakle, ako niste imali ovo iskustvo, ne propustite priliku da ga doživite prvom sledećom prilikom kad krenete na more.

3 rijeka tara
Jedinstvenom skupu osećaja – doživljaju koji stičete dok posmatrate ovaj most (ili dok sa mosta posmatrate kanjon i okolinu) doprinose i priče i legende koje možete čuti ili pročitati o ovom mostu počev od onih narodskih kako su vile potpomagale gradnju pa do onih o zloj sreći koja je zadesila most jer je srušen od ruke onoga koji ga je i sazidao… Ipak, nije sve baš kako je narod ispredao…

kanjon-tare-most

Priča o istoriji mosta počinje uoči drugog svetskog rata a ideja o premošćavanju kanjona javila se iz potrebe da se konsoliduje nerazvijena putna mreža tadašnje Kraljevine Jugoslavije. U to vreme se, piše Personalmag, veliki procenat prevoza robe i putnika vršio uglavnom železnicom. Od Šavnika severnije nije postojao put i u jednom momentu donesena je odluka da se napravi put od Šavnika, preko Žabljaka, dalje ka Pljevljima do Užičkog kraja (južnije od Užica nije bilo puteva).

Taj put je završen 1935. godine, a preko reke Tare izgrađen je privremeni drveni most (dosta niže postavljen nego ovaj sadašnji). Za potrebe tog puta 1937. godine počela je izgradnja novog mosta.

tara-kanjon

Za glavnog projektanta mosta imenovan je prof. Mijat Trojanović a glavni inžinjer zadužen za izgradnju bio je Isaac Russo. Takođe, jedan od inženjera zaslužnih za ovo grandiozno delo j i čuveni Lazar Jauković koji će kasnije ući u legendu kao glavni i najzaslužniji za izgradnju ovog mosta. Rekoh, nije sve baš kako kažu narodne legende ali o tome nešto kasnije.

kanjon-tare

Most na Tari nikada nije svečano otvoren zahvaljujući nadolazećem ratnom zlu a samo dve godine kasnije donesena je odluka o njegovom rušenju kako bi se zaustavio prodor neprijatelja u oslobođenu teritoriju. Večernje Novosti su u svom članku „Tvorac mosta zatočen, rušitelj opevan“ napisale sledeće:

…tačno 17. aprila 1941. prvi tenkovi okupatora prešli su preko mosta. Ubrzo se arhitekta Trojanović našao u logoru.
U maju 1942. godine Italijani i četnici su iz Pljevalja prodirali ka Durmitoru, području koje su kontrolisali partizani. Uvidevši da su u teškoj situaciji, Tito je, kako se priča, posegao za svojom omiljenom varijantom – doneo odluku da se most sruši. Doduše, tako da bi se kasnije mogao popraviti i koristiti. Moša Pijade, koji je tada boravio na području Žabljaka i komandovao partizanskim jedinicima, poverio je taj zadatak inženjeru Lazaru Jaukoviću. On je u zoru 6. maja porušio najmanji luk na mostu. Onaj na levoj obali kanjona Tare. Posle nepuna tri meseca inženjer Jauković je dospeo u ruke četnika. Na Ilindan oni su ga doveli do samog mosta i streljali. Skoro na istom mestu gde su Turci davno pogubili Joksima Jaukovića, Lazarevog prapradedu, koji je u Pošćenju, u blizini Šavnika, pokušao da likvidira zloglasnog Smail agu Čengića, u čemu nije uspeo.

Inženjer Jauković je, dakle, minirao most postavljanjem eksploziva na najmanjem, petom luku, na levoj strani kanjona i tako prekinuo ovu važnu putnu komunikaciju.

djurdjevica-tara-most

Danas se pored mosta, u spomen na Lazarevo junaštvo, nalazi njegova bista koja svedoči pričama o mostu i ljudskoj hrabrosti zahvaljujući kojoj širom sveta „putuje“ priča o „tvorcu koji je bio prisiljen da sruši svoje najlepše delo“.

Naime, dalje pišu Novosti, posle rušenja mosta i streljanja Lazara Jaukovića, kroz narod je krenula priča o njemu kao projektantu mosta, koji je svoje „čedo“ morao da „ubije“. Priča je stigla i do Mijata Trojanovića, koji se već nalazio u logoru. Međutim, pričaju, profesor Trojanović, iz pijeteta prema inženjeru Jaukoviću, nikada nije to demantovao.

bronzic

Kada su u pitanju partizanska junaštva i njihovi heroji, smatram svojom obavezom da zainteresovanu javnost upoznam i sa još jednom pričom vezanom za ovo mesto, Đurđevića Taru a koju je šezdesetih godina objavila beogradska Politika. U tom tekstu piše: „Bilten Vrhovnog štaba NOV i POJ za decembar četrdeset druge i januar , februar, mart i april četrdeset treće izrađen je na ciklostilu latinicom u selu Đurđevića Tara. U tom petobroju Biltena objavljeno je i rešenje Vrhovnog štaba kojim se Živko Bronzić proglašava za narodnog heroja: – Na osnovu rješenja Vrhovnog štaba daje se naziv narodnog heroja drugu Živku Bronziću, komandantu bataljona Sedme brigade Sedme banijske divizije…

Naravno, heroj Bronzić je moj predak a njegov unuk je bloger koji ne propušta zgodnu priliku da njegova junaštva otme od zaborava. Ceo politikin članak o Bronziću možete da pročitate ovde.

tara-crna-gora-kanjon

Vratimo se priči o mostu. Danas je on atraktivan za sve vrste ekstremnih ponašanja počev od samog splavarenja Tarom pa do Bandži džampinga (trenutno ne postoji mogućnost da skočite sa mosta) i Zip lajninga (možete da „preletite“ kanjon paralelno sa mostom zahvaljujući najvećem zip line-u u evropi koji je instaliran upravo ovde). Pogledajte video ispod:


Author: explorer

Miroslav Bronzić - www.bronzic.com